U situacijama stresa pod uticajem hormona, npr. adrenalina, magnezijum se izbacuje putem urina u većim količinama, što prouzrokuje njegov nedostatak u organizmu. Nekadašnji čovek se susretao sa stresom samo u akutnom obliku kada bi bio izložen opasnosti i naš organizam poseduje mehanizme kojima se bori od ove vrste akutnog stresa. U ovim situacijama se luči adrenalin, organizam se sprema na borbu ili beg. Danas smo izloženi drugoj vrsti stresa, hroničnom stresu, a mehanizmi kojima naš organizam reaguje na stres su ostali isti i samim tim nam prouzrokuju brojne probleme. Jedan od tih problema je i prekomerno izlučivanje magnezijuma preko urina, što dovodi do raznih simptoma među kojima su najpoznatiji grčevi u mišićima (zbog ulaska kalcijuma u mišićne ćelije)i nervna napetost.

Magnezijum, zajedno sa vitaminima B6, B12 i folatima spada u grupu kofaktora u reakciji sinteze serotonina, koji je prekursor melatonina. Ova hemijska reakcija u nasem nervnom sistemu počinje od triptofana i uz pomoć kofaktora dolazi to serotonina, a odsustvo svetla (mrak) podstiče pretvaranje serotonina u melatonin. Ukoliko nedostaju kofaktori, ova reakcija se neće odvijati kako treba.

Taurin pomaže u zadržavanju magnezijuma u organizmu.

Vitamin D i magnezijum imaju sinergijsko dejstvo i pospešuju jedan drugog.

Bioraspoloživost magnezijuma je neophodni činilac za njegovu efikasnost i smanjenje neželjenih dejstava. Glicerofosfat magnezijuma, na primer, ima visoku bioraspoloživost i manje neželjenih efekata. Aktivni oblici vitamina B su bolje iskorišćeni od strane organizma.

Koji su simptomi nedostatka magnezijuma?

• Stres, umor, nedostatak energije

• Hipersenzibilnost, emotivnost

• Grčevi u mišićima

• Mišićna napetost (npr.klonije kapka)

• Hladni ekstremiteti (ruke, stopala)

• Bruksizam

• Sindrom nemirnih nogu